Miin kutak Pravo vreme da učite nikada ne prolazi
10. septembra 2018.
Poslastičarnica Fini Francuski makaroni, kolači i peciva bolji od Pariskih
11. septembra 2018.

Art studio Dada Simbioza umetnosti i industrije

Beogradsko Čumićevo sokače je pre nekoliko godina dobilo novi život. Mala ali uporna kulturna evolucija glavnog grada počela je da umiva njegove ulice i polurazrušene zidine pretvara u galerije, kafiće i koncept radnje. Ovog puta, međutim, govorimo sa vlasnikom lokala koji je preživeo sve kulturološke krize koje su nas potresale poslednjih decenija. Art Studio Dada, koji već 26 godina vode i svojim umetničkim delima pune slikarka Danica Masniković i njena dva sina Aleksandar i Đorđe Masniković. Mi smo razgovarali sa Đorđem, koji nas je poveo u pustolovinu nastanka jedne skulpture, iz garaže u Koreji 50-tih godina do Pančevačkog buvljaka 2010-tih…

Đorđe: Davne 1991. godine, u ovom istom lokalu u Čumićevom sokačetu, otvorena je naša prva galerija. Bila je to klasična galerija sa slikama, koja se tokom godina pretvorila u neku vrstu antikvarnice, što je bio prirodan sled događaja budući da smo se i privatno godinama bavili sakupljanjem interesantnih antikviteta.

Petnaest godina kasnije naša interesovanja su se promenila, postali smo prezasićeni ovom granom umetnosti, i tako smo se polako okrenuli autorskom dizajnu od materijala koji nas je okruživao.

Kada nas pitaju odakle nam stiže inspiracija, kažem da nam je dovoljno da se okrenemo oko sebe – dizajn je svuda oko nas! Nastanak jednog komada se nikada ne zna unapred – počnemo sa onim što imamo, a figura dobija svoj oblik vremenom, u zavisnosti od delova koje naknadno pronalazimo. Vikendom Aleksandar i ja obilazimo buvljake, od kojih nam je omiljeni buvljak u Pančevu. On je najautentičniji i živopisan, i upravo tu pronalazimo kako nove delove za skulpture, tako i inspiraciju, i starim, neupotrebljivim stvarima dajemo novu vrednost.

Art studio DADA

Art studio DADA, foto Stefan Đaković

MF: Kako biste definisali svoj umetički rad i stil?

Đorđe: Sve počinje generacijama unazad, budući da u porodici imamo sedamnaestoro ljudi koji su završili umetničke akademije, na raznim smerovima. Tako dolazimo do moje majke, Danice, koja je jak, ekspresivan slikar. Kada rastete u takvom okruženju samo je pitanje u kom trenutku će i vaša kreativnost eksplodirati. To se dogodilo i sa mnom i mojim bratom, s tim što su nam se ukusi i afiniteti godinama oblikovali i menjali.

Želeli smo da napravimo novo viđenje Danicinih slika i spojimo naš dizajn i njeno slikarstvo. Ona radi skice i „lagane“ akvarele, nakon čega im Aleksandar i ja svojim intervencijama dajemo treću dimenziju. Neka vrsta zvezde vodilje nam je viktorijanska Engleska, s kraja XIX veka, dolazak parne mašine, mnogo magle, mehanike, trenutak kada je stigla budućnost, u današnje vreme takozvani steam punk. Iako u svetu poznata kovanica, kod nas još neistražen pravac, te se trudimo da edukujemo ljude u ovom smeru.

Zato su i danas naši kupci uglavnom stranci ili pak naši ljudi koji su godinama živeli u inostranstvu i stekli neku širu sliku o srodnim umetnostima ili makar o ovom pravcu. Njihovo oduševljenje i prepoznavanje je jedna od najvećih satisfakcija u ovom poslu – svaki naš rad je pun simbola, kombinovanih fragmenata slikarstva i gotovih elemenata i divno je kada neko to primeti.

Art studio DADA

Art studio DADA, foto Stefan Đaković

MF: Kako izgleda životna priča jedne skulpture? Kako one nastaju?

Đorđe: Prva skulptura je svoj život počela sa starom parnom peglom koja se vremenom pretvorila u brod. Među prvima je bio i avion napravljen od stare pumpe, kome se pripojila i aluminijumska posuda za mleko, zatim i sekira koja predstavlja zadnji trap, onda su se telu pridružili i delovi veš mašine, šrafovi, a motor je napravljen od stare kuke iz Savamale… Svi delovi, svakako, nisu bili spremni kada sam počeo da pravim ovaj avion. S obzirom na dugogodišnje iskustvo kolekcionarstva, znam gde mogu pronaći neki predmet koji me inspiriše ili asocira na nešto i odatle sve kreće, a onda slede meseci potrage, prerade, ponekad i rasturanja i ponovnog sklapanja čitave konstrukcije.

Art studio DADA

Art studio DADA, foto Stefan Đaković

Jednom prilikom smo dobili dva rezervoara iz Koreje sa kamiona koje je naša vojska dobila kao donaciju od Amerikanaca, još 50-tih godina prošlog veka. Od njih su nastala dva automobila – koja su inspirisana modelom Bugatti iz ’31. godine, pri čijem nastanku smo koristili raznorazne delove drugih automobila kako bismo dobili tu karakterističnu „cigareta“ formu, što je bio veliki izazov. Jer, trebalo je prebaciti model iz cigaret forme u pravougaonik, a pri tome zadržati karakter. Model nam je takođe bila i prednja maska BMW-a iz ’38. godine.

Drugi automobil je kombinacija diesel punk-a i deco punk-a, koji se ogleda u specifičnom izgledu auspuhu i zadnjih blatobrana. Najuzbudljiviji deo i jeste pronalaženje svih sitnih delova koji dolaze od kojekuda i zajedno čine tu ludu celinu. Uživamo da vidimo kako ovako prekrojeni ponovo pronalaze svoju estetsku funkciju i dobijaju jedan nov život.

Art studio DADA

Art studio DADA, foto Stefan Đaković

MF: S obzirom da ne postoji standardizovana nabavka za ovaj oblik proizvodnje, kako dolazite do potrebnih delova? Da li vam to dozvoljava primanje porudžbina?

Đorđe: Godine sakupljanja antikviteta su nam stvorile veliku bazu materijala. Zatim, rasturanjem raznih mehanizama dolazimo do gomile novih delova, koje volimo da stavljamo na slike i time im damo novu dimenziju – stare stvari već imaju svoju energiju i patinu i potpuno menjaju priču kada ih ukombinujete sa nečim novim. Natanak jednog predmeta ume da potraje mesecima, to je živ proces koji zahteva vreme i strpljenje, ponekad i čekanje da deo sam dođe do svog vlasnika – zato se on ne može požurivati i porudžbine su moguće samo ako rokovi ne postoje. Pritisak rokova može da ubrza stvar, ali onda kompozicija gubi svoju vrednost i umetnički doprinos onda nije kompletan .

Art studio DADA

Art studio DADA, foto Stefan Đaković

MF: Gde najčešće završavaju vaši radovi?

Đorđe: Mnoštvo njih je otišlo u različite kancelarije, poslovne i stambene prostore. Oni su najčešće strogi, minimalistički, modernistički enterijeri kojima je eventualno potrebno razmrdavanje u nekom obliku. Naši reljefi umeju da razbiju tu strogoću i dodaju prostoru likovnost. Zato i sarađujemo sa mojim prijateljem Vladom Guglom, enterijeristom, čije prostore opremamo slikama i detaljima za koje se vlasnici posebno vežu i obično napominju kako ne mogu da zamisle svoj enterijer bez tih karakterističnih dodataka. 

Art studio DADA

Art studio DADA, foto Stefan Đaković

MF: Da li Art studio Dada, nakon 26 godina postojanja, ima neke posebne planove za budućnost?

Đorđe: Današnje doba je ekvivalent početku XX veka – ono što je za nas IT industrija, pre sto godina je bila parna mašina. Mi smo, izgleda, ipak drevne duše koje je više inspirisala ta stara, maglovita industrijska revolucija i san nam je da opremimo jedna veliki prostor, kombinujući industrijski stil i nama omiljeni – steam punk.